BARUFE

Karlo Goldoni – Predrag Lucić
BARUFE

3. jul 2018. u 21. čas.
Gledališče Koper, Slovensko stalno gledališče Trst, Istarsko narodno kazalište – Gradsko kazalište Pula, Slovensko narodno gledališče Nova Gorica
Reditelj: Vito Taufer

Autori teksta: Karlo Goldoni – Predrag Lucić
Prevodioci:Daniel Malalan, Petra B. Blašković, Patrizia Jurinčič Finžgar, Nataša Tič Ralijan
Autori songova:Predrag Lucić, Iztok Mlakar
Reditelj: Vito Taufer
Asistent reditelja: Renata Vidič
Lektori: Petra B. Blašković, Patrizia Jurinčič Finžgar, Nataša Tič Ralijan
Scenograf: Voranc Kumar
Kostimograf: Barbara Stupica
Autor muzike: Damir Halilić Hal
Dizajner svetla: Jaka Varmuž
Masker: Matej Pajntar
Asistent reditelja (studenski): Izidor Čok
Asistent kostimografa: Ana Žerjal

Igraju:
Tone: Gojmir Lešnjak – Gojc
Paškua: Marjuta Slamič
Lucijeta: Maša Grošelj / Patrizia Jurinčič Finžgar
Pepi: Rok Matek
Serđo: Iztok Mlakar
Libera: Petra B. Blašković / Nataša Tič Ralijan
Urša - Patrizia Jurinčič Finžgar / Elena Brumini
Keka:  Nika Ivančić
Šime: Luka Cimprič
Đovanin: Kristijan Guček
Isidor: Igor Štamulak
1. stražar: Andrej Zalesjak
2. stražar: Gorazd Žilavec
Toto Coto: Izidor Čok
Kitarist: Damir Halilić Hal

 
O PREDSTAVI
U prvom zajedničkom pozorišnom projektu koji bi povezao četiri profesionalna teatra priobalnog prostora iz tri države – Istarsko narodno kazalište – Gradsko kazalište iz Pule (Hrvatska), Gledališče Koper (Slovenija), Slovensko narodno gledališče iz Nove Gorice (Slovenija) i Slovensko stalno gledališče iz Trsta (Italija) – u koparskom Gledališču se začela ideja o predstavi Ribarskih svađa (Le baruffe chiozzotte) velikog italijanskog komediografa Karla Goldonija u režiji slovenskog reditelja Vite Taufera.

Zašto baš Goldoni i zašto baš njegove Ćozotske barufe kao prvi izbor za koprodukcijsku predstavu ova četiri pozorišta? Ne samo zato što se taj tekst odavno odomaćio na pozornicama s ove obale Jadrana i postao deo klasičnog repertoara hrvatskih i slovenskih pozorišta, s inscenacijama koje su se – na radost brojne publike – igrale ne samo godinama već i decenijama. Ne samo zato što su neke od tih predstava postale nezaobilazno mesto u teatrološkoj literaturi o Goldoniju, gde se pojedine Ribarske svađe s naših pozornica spominju s respektom sličnim onome koje uživa najznamenitija inscenacija Ćozotskih barufa – ono u režiji Đorđa Štrelera u milanskom Pikolo teatru.

U barufama Goldonijevih ribara, njihovih porodica i batelanata pred podozrivim očima pomoćnika kancelara i izvestitelja Kriminala prepoznali smo u prvom redu barufe ovog svađalačkog vremena. U melodioznom i pitoresknom govoru Goldonijevih Ćozota osetili smo zov da pozorišno progovorimo na tri jezika – italijanskom, slovenskom i hrvatskom – i na bogatim dijalektiktičkim varijetetima Istre, Krasa i Trsta. U Goldonijevoj ljudskoj a ne božanskoj komediji pronašli smo komički ključ za iščitavanje teško popravljivih ljudskih naravi i još komplikovanijih društvenih odnosa gde gotovo da i nema sklada izuzev – svađalačke harmonije.

Prihvatili smo, ukratko, ljudski i umetnički izazov da Goldonijevom klasičnom komedijom pokušamo da ispričamo živu priču ovog vremena i prostora, priču koja nadilazi državne granice, predstavu koja upravo zbog svoje višejezične razigranosti i kulturalne pluralnosti, koju donose glumci iz četiri pozorišne kuće, može dosegnuti nove visine razumevanja. Pa makar se – što bi rekao Veselko Tenžera – i posvađali. Onako goldonijevski, ribarski, ćozotski, mediteranski. A sve uz smeh.
I uz nadu da će se zajednička pozorišna avantura započeta Ribarskim svađama nastaviti.  

Predrag Lucič

O REDITELJU
Vito Taufer
Međunarodno priznati slovenski reditelj koji često stvara u nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije. Njegove predstave gostuju po europskim i svetskim festivalima. Dobitnik je nekoliko vrhunskih nagrada, uključujući više Zlatnih lovorovih venaca festivala MESS, Sterijinu nagradu, nagradu Prešernovega sklada, nagradu Borštnikovega srečanja, Posebnu nagradu kritike festivala BITEF. U sva tri pozorišta slovenskog primorja režirao je nekoliko uspešnih predstava, od kojih i neke u mediteranskom i dijalektalnom duhu.

O AUTORU
Predrag Lucić
Pozorišni i radio reditelj, novinar, prozaik, pesnik i dramaturg. Suosnivač satiričko-političkog nedeljnika Feral Tribune (1993.), u kojemu je do ukidanja 2008. bio urednik i autor tekstova. Nakon ukidanja kolumnista je riječkog Novoga lista, u kolumnama Trafika i Stenogrami & kamenogrami. Autor je sedam zbirki poezije i tekstopisac songova za pozorišne predstave. Najnoviji dramski tekst Barufe, nakon Alana Forda, njegov je drugi tekst pisan za Kazalište Kopar. Preminuo je u januaru 2018. godine.

IZ MEDIJA
Vijenac, 6. 7. 2017
Andrija Tunjić
Kada se zna što se hoće, tada se iznimno dramsko djelo može prilagoditi suvremenim mentalitetskim i političkim okolnostima, a da ništa ne izgubi od svoje svevremenosti. To je uspjelo Predragu Luciću, prevoditelju teksta na hrvatsku čakavicu i slovenskom redatelju Viti Tauferu u njihovoj suvremenoj interpretaciji Ribarskih svađa /…/.
Od praizvedbe na karnevalu u Veneciji davne 1762. Ribarske svađe nisu izgubile ništa od svojega duha, štoviše čini se da je njihov sadržaj danas itekako aktualan – ponajprije zbog same priče o siromašnim ribarima i njihovu životu u malom primorskom mjestu, a onda i zbog neriješene morske granice između Slovenije i Hrvatske, što je u liku sudskog pomoćnika na arbitražnom sudu – »koji uspostavlja red tako da siromasima organizira vjenčanja i nameće im povoljne bankovne kredite« – djelomice dramaturški upisano u predstavu. To je pridonijelo sadržajnoj političkoj aktualnosti i redateljsko-glumačkoj interpretaciji iskazanoj i mješavinom jezika; istarskohrvatskog, primorskoslovenskog, slovenskog, talijanskog, njemačkog i mađarskog.
________________________________________
kritikaz.com, 3. 7. 2017
Olga Vujović
U tom mozaiku međuljudskih odnosa svaki od glumaca/ica našao je svoje mjesto i svojih »pet minuta«, no neki su upečatljiviji. Ljubimac slovenske publike Iztok Mlakar svojim frfljanjem (koje je tako sjajno da apsolutno shvaćate o čemu govori) odmah je zadobio simpatije, jer se radi o istinskom veteranu na polju komedije. Neke su scene tako mjstorski izvedene da se publika poptpuno uživi i sudjeluje – kada Đovanino (fantastičan Guček) dođe sa sjekirom ubojita pogleda, prvi su se redovi gledatelja istinski lecnuli jer on nije samo svoje partnere opako pogledavao, nego i publiku. /…/ Radi se o čvrsto organiziranoj predstavi u kojoj, tako mi se čini, redatelj glumcima ipak dozvoljava njihove vlastite otkucaje srca.
________________________________________
Primorske novice, 24. 6. 2017
Andraž Gombač
Glumačke kreacije su ujedno i najjači deo predstave. Dok u ženskom delu podele prevladava bučna kolektivna gluma, u muškom istupaju pojedine čak i majstorski izvajane uloge.
________________________________________
Primorski dnevnik, 25. 6. 2017
Ivana Zajc
Predstava Barufe uspešno ruši četvrti zid, publika sedi oko pozornice i na taj način suočena je licima iz predstave direktno i fizički. Scenografija Voranca Kumara otvara prostor, prema načelu »manje je više«, pozorišnoj akciji. Predstava jako zapošljava čula gledalaca, posebno onih u prvom redu, nasmija ih a ujedno i dirne. Na taj način obistini Goldonijevu tradiciju i intenciju: preneti na pozornicu nepripitomljenu divljost života. Dugo vremena već nisam videla da se publika tako utopi u pozorišnu akciju /…/. Malo je naime dobrih komedija – evo jedne odlične.
________________________________________
Delo, 4. 10. 2017
Matej Bogataj
Onaj deo publike koji je najviše izložen barufama dobija sardele i čašu vina, a posebno odabrani za punu sreću još i kreditni ugovor. A svi živahnu komediju sa mnogo trčanja koja se završava u tonovima istarske multietnije i pomirenja.