Nedelja, 14, jul u 23 časa, dvorište Centra za Kulturu Smederevo
Teatro Koreja, Leće, Italija
Franćesko Nikolini
FRANCUSKI PALADINI
Režija: ENCO TOMA
Zajedno sa Franćeskom Korteze, Karlom Durante, Antonelom Ialorenci, Silvijom Rikardeli
Pomoćnik režije: Valentina Impilja
Aranžman scena: Iole Ćilento
Postavka scena: Porciana Katalano, Iole Ćilento
Originalna muzika: Paskvale Loperfido
Glas Karla Velikog: Fabricio Sakomano
Dizajn rasvete: Anđelo Pićini
Tehnička podrška: Anđelo Pićini, Mario Daniele
Trajanje:
„Prefinjena i zanosna predstava; tragikomični metateatar sa mnoštvom citata i potpuno tečnih dijaloga“, Valerija Otolengi– Gazzetta di Parma
Glumci veoma dobro menjaju likove […], što doprinosi jednom šarenolikom i strastvenom izvođenju predstave koja se duboko proživljava bez trenutka zastajanja […]”. Đankarlo Andreoli – Libertà
EOLO Nagrada za najbolju predstavu
Nagrada po izboru kritike 2009. godine
PREDSTAVA
Dečja igra. Igre rata. Marionete. Krpene lutke. Zastarele i lepe stvari. Prepolovljene zamahom mača. Ispod: tela, metal, ljubav i rat. Iznad: žice, bučni glasovi i jedna tragična sudbina. Karlo Veliki i njegovi paladini. Kada sam bio dečak, mrzeo sam te likove, prototipove osvajača. Ali svideo mi se njihov prikaz smrti… marionete rastrzane na stotine komada, vezane za pocepano papirno nebo.
Dvadeset godina kasnije, kada vidim ljude i/ili lutke kako umiru na bojnim poljima, shvatam da su svi vredni saosećanja i da se njihova mrtva tela moraju poštovati.
Tragična i komična priča paladina Karla Velikog – od Anđelikinog dolaska na dvor do masakra kod Ronsevala – govori o lepoti i surovosti života. Ako veliki pisci i miljenici pozorišta još uvek uživaju u ovoj priči, čak i posle pet stotina godina, onda mora da postoji razlog za to. Čini se da razlog leži u malom lutkarskom pozorištu u kome su poznati italijanski glumci šezdesetih godina (Toto, Nineto Davoli, Franko i Ćićo), vođeni velikim režiserom i pesnikom Pjer Paolo Pazolinijem, pričali priče o Otelu, Jagu i Dezdemoni. Ovim lutkama ja bih hteo da ispričam priču o Rinaldu, Astolfu, Anđeliki, Bradamante, Fjordiliđi, Orlandu i o masakru kod Ronsevala, o tom prokletom klancu u kome su svi poginuli i u kome su ostavljena njihova tela, napuštena, okrenuta ka nebu, uz pitanje „Šta su oblaci?“
Franćesko Nikolini
POZORIŠTE
Koreja deluje u području kulturne i pozorišne produkcije i promocije u saradnji sa srodnim nacionalnim i međunarodnim organizacijama, proizvodeći predstave za odraslu i dečiju publiku. Od 2003. priznat je kao Stalno pozorište za inovacije, prema uredbi Ministarstva kulturnih dobara i aktivnosti. Od 1985. do danas realizovalo je mnogo pozorišnih časopisa i festivala sa inovativnim karakteristikama, kombinujući produkciju sa valorizacijom kulturne baštine.
www.teatrokoreja.it
REŽISER
Enco Toma je rođen u San Severu 24. januara 1954. Započeo je svoju umetničku karijeru u oblasti animacija sa Franko Pasatoreom i uspešno je sarađivao sa Ana Sanjom, razvijajući dalje telesnu ekspresiju, ples, muziku i pokretnost. Radio je osam godina kao glumac i izvođač savremenog plesa u grupi “Bella Hutter”, dve godine kao glumac u dramskoj radionici Setimo iz Turina, deset godina kao glumac i režiser u Teatro Kismet Opera u Bariju i režirao predstavu Pozorište i Hendikep.
Od 1983. vodi pozorišne radionice u kojima učestvuju glumci sa invaliditetom i režira mnoge predstave. Vodio je i istraživalačke radionice i pozorišne obuke za glumce u Italiji i šire (u Setagaja pozorištu u Tokiju – Japan, u Tirani, Albanija, sa ambasadom Italije i sa italijanskim institutom za kulturu). U Italiji ga smatraju najiskusnijim režiserom za osobe sa invaliditetom. Dugi niz godina učestvuje u pozorišnim radionicama sa Centrom za administrativne usluge u Bariju (nekadašnji obrazovni centar) i rukovodi radionicama za obuku nastavnika i nastavnika za podršku u obrazovanju. Umetnički je direktor „Jezika pozorišne integracije“, eksperimentalnog projekta koje je podržalo Ministarstvo obrazovanja i pozorišne institucije Italije. Zajedno sa lokalnom zdravstvenom službom (ASL) organizovao je radionice za obuku radnika u sanitarnim službama, što je prihvatilo i Ministarstvo zdravlja. Od školske 2003/04. do 2005/06. bio je profesor pozorišne režije na STAMS-u, Fakultetu Umetnosti u gradu Leće. Režirao je prestižne pozorišne predstave i 2009. je dobio najvažniju nacionalnu nagradu za pozorište za decu „Eolo“ i nagradu po izboru kritike za predstavu Francuski paladini.
