Juče smo gledali drugu takmičarsku predstavu, "Šuplji kamen" Nikolaja Koljade u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Ova setna komedija se idejno nastavlja na Čehovljeve "Tri sestre" uz važnu razliku da su Olga, Irina i Maša mlade, dok su Galina, Vera i Larisa starice u trećem dobu, na samom zalasku života. One su željne ljubavi, priznanja, otpisane su, nebitne, stare, nevoljene i zaboravljene. Čehovljevom ideologijom, i dalje nisu otišle u Moskvu. Ali i pored svega toga, tu su, žive su, prepune čežnje, traže nove razloge i teme, i prenose najvažniju poruku, tako značajnu i nikada dovoljno ne naglašenu. Ljubav je ta sila koja može da nas natera da se potrudimo više i bolje, i da nas uputi na jedini pravi put, koji ipak svi dobro znamo iako njime tako često ne hodamo.

Recite onima koje volite koliko vam znače pre nego što jednog, nažalost bliskog dana više ne budete imali kome.