TREĆI FESTIVALSKI DAN - PROSTOR ZA REVOLUCIJU
Juče, trećeg festivalskog dana smo gledali "Prostor za revoluciju" u izvođenju Bitef Dance Company! U konceptu i koreografiji Isidore Stanišić predstava počinje banalnom svađom oko mesta za sedenje. To mesto nije baš kako treba. Mesto za sedenje se premešta u veliki krevet za spavanje. Ni u tom krevetu nije sve baš potaman. U tom krevetu svi udobno spavamo, i nekako podsvesno znamo da bismo ipak morali da popravimo stvari koje nisu kako valja. Ali zauzeti smo. Manikirom, pedikirom, feniranjem, svađanjem, spavanjem, foliranjem, obuvanjem, oblačenjem, rekreacijom, revijalnom edukacijom. Na kraju nas čak i... Ne smem da vam kažem šta nam urade. Mnogo toga se dešava u našem krevetu, mnogo toga drugog umesto revolucije koju smo tako žarko želeli. Dobro, možda ne baš toliko žarko...
Jelena Kajgo
PROSTOR ZA REVOLUCIJU
5. jul 2018. u 21. čas.
Bitef teatar
Koreografija i koncept Isidora Stanišić
Autor teksta: Jelena Kajgo
Koreografija i koncept: Isidora Stanišić
Dramaturg: Igor Koruga
Kompozitor: Darja Janošević
Igraju:
Nataša Gvozdenović
Ana Ignjatović Zagorac
Miona Petrović
Boris Vidaković
Jakša Filipovac
Nikola Živanović
O KOREOGRAFU
Isidora Stanišić rođena je 14.8.1975. u Beogradu. Završila je Baletsku školu „Lujo Davičo“ u Beogradu kao đak generacije. Tokom školovanja bila je angažovana u predstavama klasičnog baletskog repertoara u Narodnom pozorištu. Po završetku školovanja opredeljuje se za savremeni plesni izraz za koji se usavršava u inostranstvu kao stipendista Nacionalnog koreografskog centra u Monpeljeu, stipendista VEB DANS-a u Beču i stipendista Gete Instituta za Global Dans u Dizeldorfu. Znanje iz oblasti savremene igre nastavlja da obogaćuje pohađajući mnogobrojne radionice u zemlji i inostranstvu. Danas se savremenom igrom bavi kao igrač, koreograf i pedagog. Ostvarila je mnogobrojne uloge u savremenim plesnim i dramskim predstavama i kao autor-koreograf kreirala je preko deset predstava savremenog plesnog izraza. Od 2003. radi kao pedagog u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ gde je i jedan od pokretača osnivanja odseka za savremenu igru. Predaje: klasičan balet, savremenu igru, repertoar i moderne podrške. Sa prvom generacijom odseka savremene igre osvaja III nagradu, a sa drugom generacijom 2009. osvaja i I nagradu na svetskom takmičenju baletskih škola TANZOLYMP u Berlinu, gde 2013 i njena treća generacija osvaja II nagradu. Njeni učenici redovno osvajaju prve nagrade na Republičkom takmičenju, a mnogi od njih primljeni su na evropske akademije gde studiraju savremenu igru. Kao igrač, nagrađena je na internacionalnom takmičenju savremenog plesa u Trevizu. Kao koreograf nagrađena je na Festivalu koreografskih minijatura kao laureat. Dobitnik je Parlićeve nagrade za izvođački i koreografski doprinos, pomenutu nagradu dobija i kao izvođač u ISTER teatru za predstavu „Tri sestre – okolo naokolo Čehova“, kao i Specijalnu nagradu za inovativnost za koreografiju predstave „Grad“, koju dodeljuje UBUS.
O PREDSTAVI
Danas, kada nam kao pojedincima ideja radničkog društva izgrađenog na socijalnoj solidarnosti opstaje još jedino u formi maglovite nostalgije, dok ono empatijsko sopstvo koje pronalazi svoj integritet u duhu zajedništva sada biva otelovljeno emotikonom, sam pomen promene društveno-političkog sistema u kome živimo prouzrokuje ubeđenje da je ipak mnogo lakše zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma. Bilo da je reč o posledicama izneverenih političkih očekivanja svih revolucija koje su jedino doprinele smenjivanju vladajućih struktura i sve više povećavale klasni jaz, ili da je reč o sveopštoj transformaciji današnje međuljudske ljubavi u interesno pregovaranje između poslovnih partnera diktirano zakonima tržišta, jedno pitanje uvek opstaje: gde je nada? Na čijim plećima danas postoji?
Savremena plesna predstava “Prostor za revoluciju” propituje mogućnost suštinske (unutrašnje, moralne, personalne i misaone) reforme pojedinca koji srlja u narcisoidnu ideologiju novog doba, a zatim i suštinske reforme društvenog poretka. Čak i kada uspemo, kao pojedinci današnjeg neoliberalnog i kapitalističkog društva, da samosvesno istrajavamo u odbacivanju hipnotičkih ideologija samo-pomagajuće (self-help) aktuelizacije i popularizacije samih sebe, i time uviđamo prisustvo letargičnog, melanholičnog, beznadežnog i depresivnog realizma koji svi živimo, pred nama i dalje ostaje važan izazov: možemo li da se sa takvim okolnostima (emotivno) suočimo? Da li nam to odgovara? Kako učiniti da takav izazov ne ostane izolovani slučaj svakog od nas, već zajedničko pitanje koje nas se svih tiče?
IZ MEDIJA
U najboljem maniru savremenog koreografskog izraza sa elementima fizičkog teatra, jasno a opet uzbudljivo i potresno, predstava otvara prostor za promišljanje realnosti pozicije revolucije koja bi mogla da donose promenu u sadašnjem egocentričnom, konformističkom i inertnom društvu.
Reinterpretacija kultne internacionale, kroz pevanje, muzičku kutiju, američku šlager pesmu, doprinosi potcrtavanju teme ali ironijskom odnosu. Posebno su uzbudljivi i uspeli muzički prelazi koji završavaju tehno zvukom u kome se fokus scene menja koreografskim i svetlosnim efektima, sa grupnih deonica na solo deonice.
Jedan od najvećih kvaliteta predstave čini humor, redak u plesnim predstavama, kojim ova obiluje. Humor koji je vispren, samoironičan, gde nam se osmeh često zaledi jer prelazi u gorko osvešćenje prepoznavanja naše paralize možda zbog komfora u kome smo okruženi, kao i potpunog odsustva impulsa u pokret i promenu, stanja kojeg igrači vrlo slikovito prikazju telima zarivenih u dušek i udobne jastuke. Ostaje nepoznanica da li se u tom položaju guše ili odmaraju. Taj humor je pre svega iznedren iz svežih i autentičnih plesnih partitura obojenih individualnošću igrača: Ane Ignjatović Zagorac, Mione Petrović, Tamare Pjević, Nataše Gvozdenović, Jakše Filipovca, Borisa Vidakovića i Nikole Živkovića. Nižu se koreografije i scene sa jastucima kao rekvizitom, upotrebljenog na najmaštovitije načine, otvarajući i publici prostor slobode asocijacija, sa fenom, sa perom, sa haljinom, zatim dueti, u kojima je dominantna potreba da se progovori o temi, i smisao nadvladava formu.
Ovi virtuozni igrači su predano, maštovito i smelo otelotvorili koreografske ideje Isidore Stanišić, u predstavi koja je jedna od najkvalitetnijih produkcija naše savremene plesne scene u poslednjoj i ovoj sezoni.
4.03.2018. Sanja Krsmanović Tasić
