Sreda, 11. jul u 21 čas, Smederevska tvrđava

PAN.OPTIKUM Frajburg, Nemačka u koprodukciji sa Efimerom

TRANSITion

Podržano od strane nemačke savezne pokrajine Baden Vintemberg

Ideja, koncept i režija: SIGRUN FRIČ

Muzika: Tobias Švab, Đovani Pergolesi

Vokali: Aneta Huber

Pirotehnika: Klaus Urlih

IGRAJU:

Tiresija: MIHALE ŠMITER

Kadmos: ANETA HUBER

Glumci: DAGNI BORDORSF, VOLFGANG DVORAK, KRITIJAN DITMNAM, LUKA FRIŠ,  UTE VANGE

Tehničari:  Stefan Fuh, Luis Huber, Tom Mario Kreuzer, Tom Tusant

Pirotehničari: Dirk Oberr, Dženi Rorbraher, Aleksandra Rumišer, Lejla Beil, Romi Spot

Zvuk: Elen Mišel, Andreas Berkler

Svetlo: Mark Vilhelm

Inspicijent: Zonke Ober

Vođa večeri: Sabine Nol

Generalna uprava: Matijas Retner

Trajanje: oko 55 minuta

„Ljudi uvek traže sreću, a završe u ratu.“

PAN.OPTIKUM je preuzeo ideju iz drame Vajdi Muvadsa: Le soleil ni la mort… i stvorio alegoriju kao priču o unutrašnjim i spoljašnjim ograničenjima (građanskog) društva u asocijativnim prizorima. Sastav namerno koristi elemente formi mediteranskog uličnog pozorišta.

PREDSTAVA

TRANSITion je pozorišno izvođenje na otvorenom koje dovodi u pitanje društvo i život u zajednicama. Osnovno pitanje je: Ko ili šta posmatra nas? Ima li uopšte nekog ili nečeg što nas posmatra? Ovo pitanje koje sve religije postavljaju se zasniva na osnovnom strahu zajedničkom svim ljudima: da možda nema ničega i da se život i postojanje možda završavaju samom smrću. U ovoj predstavi PAN.OPTIKUM trupa povezuje elemente modernog doba i društava sa dugom evolucijom i razvojem društava kroz vekove. Dok se savremeni glumci suočavaju sa ovim pitanjem u potrazi za srećom, izranjaju figure iz grčkog mita, Kadmos i slepi prorok Tiresija, društvo kroz istoriju prolazi kroz ratove koji se stalno vraćaju, borbe i ograničavanja jednih od drugih. Ovo izvođenje ne pruža odgovore, ali nakon vizuelno bogatog finala ostaje pitanje: Da li je moguće da smo mi svi deo jedne celine postojanja i stoga, povezani sa svim drugim ljudima i bićima u univerzumu?

Teresija:

„Danas se mislima vraćam u tu noć,

Kada je čovek budan i

Iznenada postaje svestan celine postojanja

Koja je tu i gleda u njega.“

TRUPA

PAN.OPTIKUM trupa je osnovana u Berlinu 1982. Ime potiče od prvobitnog Panoptikuma iz dvadesetih godina 20. veka, blizu samog mesta njegovog osnivanja, a čija su izvođenja podrazumevala izlaganje i otkrivanje ljudi bez saglasnosti. Od samog početka PAN.OPTIKUM izlaže ljudske skulpture, kao i sebe same na raznim festivalima i u raznim galerijama. Kada se Sigrun Frič pridružila trupi 1988. i 1989, trupa se fokusirala na izvođenja na javnim mestima. Ova izvođenja su koristila ideje iz Bauhausa u Desau dvadesetih godina i bila su zasnovana na povezivanju arhitekture, tj. instalacija i  scenskih umetnosti. U to vreme su stvorene prve velike predstave, npr. na temu Maks Ernsta, za koju je PAN.OPTIKUM dobio poziv na svetski festival u Atlanti. Pozorišna trupa se premestila u Frajburg početkom 90-ih. Tamo su predstave poput Liebe und Tod (Ljubav i smrt), izvođenja dve barokne opere sa barkonim orkestrom Frajburga i Bahov Božićni Oratorijum poslužile kao osnova za dalji konceptualni razvoj trupe. 1999. trupa se udružila sa “Nachtwerk” iz Štutgarta, grupom pirotehničara koju predvodi Karl Rehtenbaher, i proizveli su uličnu predstavu Prometheus tokom Godine Getea. Zajedno sa novim članom trupe, Matijasom Retnerom, stvarane su i izvođene predstave za publiku od nekoliko hiljada ljudi. Trupa, koju sada čini blizu 40 ljudi, sa takvim predstavama gostuje širom Evrope i Južne Amerike od 2003. godine na velikim pozorišnim festivalima, kao što su Ziget festival u Budimpešti, Glastonberi festival u Engleskoj i Tarega festival u Španiji, kao i u Karakasu, Santjago de Čileu, Bogoti, internacionalnim festivalima u Guanahuato i Guadalahari u Meksiku. Od 2004. operske kuće, međunarodni festivali i pozorišta su tražila od PAN.OPTIKUM-a da režiraju opere i muzičke pozorišne predstave:  2004. i 2007. Građanski rat Filipa Glasa; 2008. Karmina Burana, Karla Orfa; 2010. Orfej i Euridika, Glak, 2012. Romeo i Julija, Prokofjev..

www.theater-panoptikum.de

REDITELj

Nakon studija politike i umetnosti u Kaselu, Sigrun Frič završava obuku u Frankfurtu i Dizeldorfu za plesnog i geštalt terapeuta. 1988. ona se pridružuje pozorišnoj grupi  PAN.OPTIKUM sa sedištem u Berlinu i određuje umetnički pravac trupe naredne godine. Ona seli pozorišnu trupu u Frajburg u jugoistočnoj Nemačkoj početkom 90-ih.  Njen rad se bazira na stvaranju nastupa velikih razmera na javnim mestima, zarad kojih svesno odstupa od ograničenja žanra pojedinih tradicija. Ona stvara svoje predstave zasnovane na perspektivi dubinske psihologije. Takođe primenjuje ovakav pristup prilikom tumačenja svojih muzičkih pozorišnih predstava. Pozorišni direktor festivala RuhrTriennale, Žerard Mortije, poverava joj kreiranje predstave o mitu o Orfeju, po njenoj želji, za otvaranje sezone 2004. godine.  Zajedno sa baroknim orkestrom Frajburga  izvodi Monteverdijevu Il ballo delle ingrate (1998); Šubertovu Winterreise (Zimsko putovanje) (2000); sa Nemačkom operom na Rajni i pozorištem Frajburga, Građanski rat F. Glasa (2004, 2007); sa pozorištem Bazela, Carmina Burana (2008); za filharmoniju Talina,  Glukov Orfej (2010).) Uz rad sa trupom PAN.OPTIKUM, ona je angažovana i na raznim pozorišnim projektima za mlade prethodnih nekoliko godina. Za svoj rad dobila je nagradu iz oblasti kulture koju dedeljuje pokrajina Baden-Virtemberg i Ministarstvo Porodice i Omladine. 2011. stvarala je i urbanu predstavu u Ujedinjenom Kraljevstvu za Britanski savet umetnosti zajedno sa koreografom Vejn Mekgregorom, a za međunarodni festival u Daramu novo delo pod nazivom: Plavo – Crveno – Žuto. 2012. režira posebnu verziju Romea i Julije (Prokofjev), zajedno sa reperima i hiphoperima sa SWR, kao i Radio simfonijskim orkestrom iz Frajburga.